“Oni koji bi se odrekli vlastite slobode,
da bi postigli malo privremene vlastite sigurnosti,
ne zaslužuju ni slobodu ni sigurnost.“
Ove reči savremenom čoveku vrlo lako mogu delovati kao nekakvo neodgovorno liberalno naklapanje, posebno u vremenu koje nosi takve rizike kao što su terorizam, organizovani kriminal ili masovne migracije. Itekako bi se naš savremeni čovek odrekao vlastite slobode, ako mu to garantuje da će nedeljno poslepodne moći da provede u šoping molu, bez brige da će odleteti u vazduh. Pristao bi vrlo lako naš savremenik da se njegovo kretanje i komunikacija nadgledaju, samo da mirno dočeka Novu Godinu na trgu. Ne bi se bunio ni da mu zavire u sadržinu internet stranica koje je pregledao ili da mu ugrade čip pod kožu, samo da bude siguran u svom udobnom gnezdu. Našeg savremenika ne zanima previše ni koliko sve to košta, pa mu se i ruka može zavući malo dublje u džep, ali on se neće buniti.
Zaista, krajnje je neumesno ispaljivati ovakve parole i u pitanje dovoditi cenu sigurnosti, posebno u današnje vreme, kada opasnosti vrebaju na svakom koraku. Pametnjaković koji je to sklepao sigurno je neki neostvareni, frustrirani i iskompleksirani tip koji prodaje hipi ideologiju na svom Fejsbuk nalogu, a ništa u životu nije postigao!
Pa, nije baš...
Ovu misao izrekao je još u 18. veku izvesni Bendžamin Frenklin. Za one koji nisu baš sigurni o kome se radi - u pitanju je čikica iz sjajnog crtanog filma Volta Diznija, kojem miš Amos pomaže u svakodnevnim nedaćama. Za mlađe generacije, koje nikada nisu gledale "Mikijevu radionicu" - ne znam šta bih vam rekao.
Bendžamin Frenklin je jedna od najznačajnijih istorijskih ličnosti, svestrani čovek koji je zadužio svoju domovinu, ali i celo čovečanstvo. Gospodin Frenklin bio je naučnik, političar, humanista, štampar, pisac i izumitelj. Kao jedan od tvoraca "Deklaracije o nezavisnosti" i Ustava SAD, Frenklin se smatra ocem osnivačem ove velike države.
Gospodinu Frenklinu možemo da zahvalimo za postojanje gromobrana, bifokalnih naočara, štamparske mašine za umnožavanje. Otkrio je tok i karakteristike Golfske struje, eksperimentisao sa elektricitetom, puštajući zmaja, kao u crtanom filmu (pa umesto da se elektriciteta plaši - izmislio je električnu bateriju!), prvi uveo ulično osvetljenje. Čovek je reorganizovao čitav poštanski sistem u SAD, osnovao prvu javnu biblioteku u Americi, osnovao Univerzitet Pensilvanije. Kao ambasador SAD izdejstvovao je podršku Francuske u ratu kolonija sa Velikom Britanijom. Pored svih rezultata koje je postigao, ovaj veliki čovek i vizionar bavio se humanističkim radom - zalagao se za ukidanje ropstva i pisao o slobodi. Postigao je mnogo toga o čemu ogromna većina nas može samo da sanja.
Zaključak se nameće: ako je Bendžamin Frenklin poručio da se slobode ne treba odricati nauštrb sigurnosti - njegove reči imaju specifičnu težinu i ne treba ih nikako potcenjivati.
Ok, rekao bi savremeni čovek, ali ovaj dekica je živeo u osamnaestom veku. U njegovo vreme nije bilo aviona, terorista, mobilnih telefona, sumnjivih migranata, interneta ... Šta je nama činiti danas, kada nas svi ovi rizici vrebaju? Da li je misao Amosovog prijatelja prevaziđena?
Doba u kojem je gospodin Frenklin živeo bilo je doba uspostavljanja modernih građanskih društava, čije su temelje postavile Francuska i Američka revolucija. Obe ove revolucije iznedrile su, kao svoju srž, dokumente ustavnog karaktera, kojima se čoveku i građaninu garantuju neotuđiva prava na život, slobodu, svojinu, otpor tlačenju i traganje za srećom. Međutim, ovo nije bio samo spisak lepih želja, koji sačinjavaju dokoni ljudi. Za slobodu koja je garantovana na ovim papirima bilo se potrebno izboriti, sa puškom u ruci. Znajući cenu slobode - malo ko je bio spreman da je se odrekne, za razliku od savremenog čoveka, koji slobodu uzima zdravo za gotovo. Slično kao i rasipnik koji ne zna vrednost novca, jer nikada nije radio da ga zaradi.
Nakon Drugog svetskog rata formirana je Organizacija Ujedinjenih Nacija, koja, na tragu ovih dokumenata, svojom Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima promoviše privatnost, kao vrednost koju treba zaštititi od proizvoljnog, stihijskog upliva države. I privatnost je kategorija za koju se moralo krvavo boriti u ratu, posebno u totalitarnim režimima.
Lažna je dilema da se mora birati između privatnosti i bezbednosti. Bezbednost bez privatnosti vodi u totalitarizam, a privatnost bez bezbednosti vodi u bezvlašće, pa ova dva moraju ići ruku pod ruku u demokratskom društvu. Međusobni odnos ove dve kategorije mora jasno biti propisan zakonom, kao voljom naroda. Ili, kao što bi Bendžamin Frenklin izgovorio, a Tomas Džeferson ponovio: "U trenutku kada se oseti potreba da jedan narod ... ".
Međutim, da li je isti taj narod u stanju da racionalno odluči, ukoliko bi se njegovi pripadnici rado odrekli slobode zarad malo privremene vlastite sigurnosti?
Da li biste podržali zakon prema kojem bi svakom novorođenom detetu ispod kože bio ugrađen mikrokontrolor, tj. čip? Ne? Da li vi čitate novine? Znate li koliko dece je nestalo ili kidnapovano u poslednjih par godina? Na ovaj način biste imali punu kontrolu nad lokacijom svoga deteta!
Da li biste podržali zakon prema kojem se sadržina kompletne telefonske i internet komunikacije nadzire? Ne? Da li ste svesni da bi na ovakav način bili sprečeni mogući teroristički napadi? Da li biste isto mislili ako bi vam u tržnom centru eksplodirala bomba?
Da li biste podržali zakon prema kojem sva školska dvorišta, učionice, fiskulturne sale, hodnici i toaleti moraju imati ugrađen video nadzor? Ne? Znate li koliko je droge u našim školama? Zašto toalet? Znate li vi kakve se stvari dešavaju u školskim toaletima?
Da li biste podržali zakon koji bi policiji omogućio da koristi bespilotne letilice sa video nadzorom, tj. dronove? Ne? Mislite da bi naši policajci dronove tretirali kao igračke, pa bi mogli i u spavaćoj sobi da vas snime? Pobogu, pa tako nešto ne može da se dogodi!
Ovim paketom zakona ćemo učiniti da vaša deca budu bezbedna, a to je ipak najvažnije! Znate li kakve ih sve opasnosti vrebaju - narkomani, lopovi, kidnaperi, migranti, navijači, besni psi, sektaši ... Da sam na vašem mestu - ne bih mnogo razmišljao!
Epilog:
Sa zadovoljstvom možemo da zaključimo da su u demokratskoj javnoj raspravi svi predlozi zakona prihvaćeni sa oduševljenjem! Sada samo formalnosti oko usvajanja preostaju.
Koliko će sve to da košta? Hajde molim vas, pa gde se to pita! Bezbednost nema cenu, za razliku od vaše privatnosti!
Autor: Zlatko Petrović
