Komisija za zaštitu konkurencije, dana 10.10.2024. godine, pokrenula je postupak protiv društava DELHAIZE SERBIA DOO, PRIVREDNOG DRUŠTVA ZA POSLOVNE USLUGE MERCATOR-S DOO BEOGRAD, UNIVEREXPORT EXPORT-IMPORT DOO NOVI SAD i PROIZVODNO I TRGOVINSKOG PREDUZEĆA DIS DOO KRNJEVO, i izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama, a nenajavljni uviđaj je istovremeno izvršen i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica. Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.
Naime, Komisija sprovodi Sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Kako su pojedini nalazi uslovili potrebu za daljom i detaljnijom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda.
Detaljnija analiza je izvršena praćenjem odabranih proizvoda kod maloprodavaca protiv kojih je pokrenut postupak, a koji, prema javno dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja koje objavljuje Agencija za privredne registre Republike Srbije, ukupno čine preko 50% tržišta maloprodaje na teritoriji Republike Srbije.
Tako je Komisija, tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične.
Nakon toga Komisija je za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca.
Na osnovu svih sporvedenih analiza Komisija je izvela sledeće zaključke:
- tržište maloprodaje u Srbiji je ostvarilo je vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad;
- u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka;
- u periodu od 2016. godine do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti posmatranih učesnika na tržištu, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti;
- u periodu višemesečnog praćenja (april – septembar 2024. godine) redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke;
- vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke.
Komisija je na osnovu svega utvrđenog osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su navedena društva zaključila restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona. Izneto je utvrđeno naročito na osnovu toga što je kod posmatranih proizvoda jedini oblik cenovna konkurencija, koja u uslovima istih redovnih, pa i istih akcijskih cena izostaje u potpunosti.
Komisija koristi priliku da ukaže na to da u svom radu, naročito za dokazivanje tajnih, zabranjenih sporazuma, ima na raspolaganju različite mehanizme, a za koje je neophodan i određeni stepen poverljivosti. Iz tog razloga nije u mogućnosti da javno saopštava svoje eventualne namere za postupanje u konkretnim slučajevima, kako ne bi došlo do kompromitovanja postupka. Iz istog razloga ni ne komentariše nastupe u medijima niti objave pojedinaca ili organizacija, bilo tačne bilo netačne, kako ne bi bio poslat „signal“ učesnicima na tržištu i ugrožen postupak pred Komisijom.
Pitali smo advokata Luciju Vranešević Grbić da čitaocima LAWLife portala za pravo i privredu & Poslovnog portala pojasni određene nedoumice.
Šta privreda i građani mogu da očekuju?
Konkurencija na tržištu je osnov zdrave i efikasne ekonomije. Pravo konkurencije je tu da obezbedi da privredni subjekti posluju i takmiče se na slobodnom tržištu i da ne ograničavaju konkurenciju – rezultat takvog ponašanja je normalno funkcionisanje tržišta.
Kako vidimo i po Zaključku Komisije za zaštitu konkurencije kojim je pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna lanca radi utvrđivanja postojanja povrede konkurencije iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije, okolnosti na relevantnom tržištu, kao što je na primer ulazak novih učesnika na tržište, trebale su da dovedu do povećane konkurencije, a samim tim i do smanjenja cena i pritiska na marže trgovinskih lanaca, a dogodilo se suprotno –cena su rasle iznad inflacije, a prihodi su rasli brže od troškova.
Zadatak prava konkurencije se primarno odnosi na zaštitu strukture tržišta i tržišnog takmičenja, a zatim na zaštitu interesa konkurenata i potrošača. Takav zaključak možemo da izvedemo i iz evropske prakse u predmetima Dole Food and Dole Fresh Fruit Europe (C-286/13 P) i T-Mobile Netherlands BV and Others (C-8/08), odnosno da usaglašene prakse mogu da imaju anti-konkurentski cilj iako ne postoji direktna veza između tih praksi i potrošačkih cena i da je usaglašena praksa protivna pravilima ukoliko ublažava ili uklanja stepen neizvesnosti u pogledu funkcionisanja relevantnog tržišta. Ipak, ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije može da nanese štetu potrošačima, konkurentima a i celoj privredi.
Zaštita konkurencije koju sprovodi Komisija za zaštite konkurencije i anti-kartelski mehanizmi su važni iz više razloga. Na tržištu koje je konkurentno, cene se smanjuju, a privredni subjekti se podstiču da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i usluga. Konkurentno tržište podstiče razvoj preduzetništva.
Ukoliko bi se, na primer, ovaj postupak završio kažnjavanjem privrednih subjekata, kazna bi mogla da destimuliše druge privredne subjekte da se upuštaju u ovakve aktivnosti, a cene bi se krenule vraćati u svoju tržišnu normalu.
Šta su posledice ovakvog postupka kompanija?
Svaki privredni subjekt može samostalno da odredi svoje privredne aktivnosti na relevantnom tržištu i privredni subjekti nisu sprečeni da se prilagode postojećem ili očekivanom postupanju svojih konkurenata kao i dinamici na tržištu, ali je zabranjen svaki direktni ili neposredni kontakt kao i usaglašene prakse i drugi oblici udruživanja kojima bi se stvorili uslovi koji ne odgovaraju uobičajenim uslovima na predmetnom tržištu i smanjuju neizvesnost u tržišnom takmičenju.
Naš Zakon o zaštiti konkurencije je jasan u pogledu restriktivnih sporazuma; ukoliko ne postoji uslov za izuzeće od zabrane, restriktivni sporazumi su zabranjeni i ništavni. Dakle, ako postoji restriktivni sporazum u vidu ugovora, pojedinih odredbi ugovora, izričitih ili prećutnih dogovora, usaglašene prakse ili drugih oblika udruživanja na tržištu koji, na primer, neposredno ili posredno utvrđuje kupovne ili prodajne cene ili druge uslove trgovine, jasno je da je takvo ponašanje zabranjeno. Čak i ako restriktivni sporazum, bilo horizontalni ili vertikalni, potpada pod zakonski termin sporazuma manjeg značaja, ali mu je cilj određivanje cena, i dalje se smatra zabranjenim.
Posledica ovakvog postupka kompanija je ugroženo tržište. Delovanje kartela na duže staze dovodi do povećanja cena i smanjenja kvaliteta proizvoda i usluga, smanjenja motiva za inovacije i razvoj novih proizvoda, otežan ulazak novim kompanijama na tržište i pogoršan položaj potrošača.
Zabranjeno postupanje ima pravne posledice – konkurencija se štiti u upravnom postupku i krivičnom postupku, a predviđena je i imovinskopravna zaštita.
Kako će se to odraziti na buduće poslovanje?
Ukoliko se u ovakvim postupcima utvrdi odgovornost privrednih subjekata, kazne bi mogle da odvrate druge kompanije od kršenja prava konkurencije.
Dugoročan cilj je razvijanje svesti i usklađivanje sa propisima o zaštiti konkurencije.
Usklađenost sa propisima iz oblasti zaštite konkurencije ne treba biti samo puko zadovoljenje forme, već zahteva suštinsko poznavanje materije. Edukacija na ovom polju je pogotovo bitna ako se uzme u obzir da se već neko vreme raspravlja o uticaju algoritama na pravo konkurencije u industrijama koje ih mogu koristiti za određivanje dinamičkih cena, i činjenicu da istovremeno mogu povećati transparentnost tržišta i otkriti odstupanja kao i olakšati anti konkurentske aktivnosti.
Koje kazne mogu da se očekuju?
Učesniku na tržištu određuje se mera zaštite konkurencije u obliku plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda, ostvarenog na teritoriji Republike Srbije, koji se obračunava u skladu sa članom 7 Zakona o zaštiti konkurencije. Istim rešenjem kojim je izrečena mera određuje se rok za plaćanje iznosa koji ne može biti kraći od 3 meseca niti duži od godinu dana od dana prijema rešenja.
Obaveze plaćanja ovog iznosa može biti oslobođen učesnik restriktivnog sporazuma iz člana 10 Zakona koji je prvi Komisiji prijavio postojanje sporazuma ili dostavio dokaze na osnovu kojih je Komisija donela rešenje o povredi, pod uslovima propisanim članom 69 Zakona i Smernicama Komisije za primenu člana 69. Zakona i Uredbe o uslovima za oslobađanje obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije.
Istim rešenjem kojim je utvrđena povreda konkurencije, Komisija može da odredi mere otklanjanja povrede konkurencije. To mogu biti mere ponašanja, odnosno nalog da se preduzme ili zabrani određeno ponašanje, ili strukturne mere koje za cilj imaju promenu u strukturi radi otklanjanja opasnosti ili uspostavljanja strukture koje je postojala pre nastupanja povrede konkurencije.
Kriterijumi za određivanje visine iznosa opisani su Uredbom o kriterijumima za određivanje visine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera kao i olakšavajuće okolnosti koje se mogu uzeti u obzir. Takođe, imamo i Smernice Komisije za primenu ove Uredbe. Osnovni iznos određuje se množenjem polazne osnove sa faktorom težine povrede, a nakon toga i sa faktorom trajanja povrede, na čiji rezultat ima uticaja da li su tokom postupka utvrđene i olakšavajuće okolnosti i/ili ostali kriterijumi.
Kako je već pomenuto, krivična odgovornost za zaključenje restriktivnog sporazuma je predviđena članom 229 Krivičnog zakonika za lice koje u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja odnosno vrši podela tržišta.
Lucija Vranešević Grbić, advokat.
