Intervju sa Projektnim timom Asocijacije pravnika AEPA povodom Završne konferencije „Svet bez nasilja“
Konferencija „Svet bez nasilja“ okupila je najznačajnije aktere u borbi protiv vršnjačkog nasilja. Šta ovaj projekat predstavlja za Asocijaciju pravnika AEPA i koja vaša ključna poruka?
Projekat Svet bez nasilja predstavlja krunu dosadašnjih napora Asocijacije pravnika AEPA u borbi protiv vršnjačkog nasilja, ali i polaznu osnovu za dalje aktivnosti. On nije samo još jedan projekat, već vizija društva u kojem se svako dete oseća bezbedno i zaštićeno.
Kroz višemesečni rad osmoro članova tima: Marije S. Dedović, Filipa Mirića, Nikole Stojića, Vladimira Stojanovića, Jasmine Krštenić, Dženisa Šaćirovića, Miloša Stankovića i Ljiljane Stevković, ova inicijativa je obuhvatila niz edukativnih radionica, u kojima su učestvovali stručnjaci iz oblasti prava, psihologije, obrazovanja i bezbednosti, ali i samostalni pojedinci koji svojim delovanjem doprinose prevenciji nasilja. Sa Završne konferencije održane u Maloj sali Narodne skupštine Republike Srbije, 21.2.2025. godine, koja je okupila preko 150 učesnika - ključnih institucija i aktera, poslata je snažna poruka da je borba protiv vršnjačkog nasilja zajednička misija celog društva.
Asocijacija pravnika AEPA ovim projektom šalje jasnu poruku – prevencija je ključ! Ne možemo čekati da se dogodi tragedija da bismo reagovali. Moramo stvoriti mehanizme za pravovremenu zaštitu, osnažiti porodice, škole i institucije, i graditi društvo u kojem se nasilje ne toleriše.
Zahvalni smo svima koji su učestvovali u ovom projektu, a posebno Kabinetu ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, g-đe Tatjane Macure, koji je podržao realizaciju projekta. Takođe, zahvalnost dugujemo svim panelistima Završne konferencije, predavačima na radionicama i svim učesnicima koji su svojim iskustvima i znanjem doprineli kvalitetu projekta.
Projekat Svet bez nasilja ne završava se ovom konferencijom – ovo je samo početak dugoročne borbe u kojoj niko ne sme ostati sam.
U uvodnom delu govora predsednica AEPA, Marija S. Dedović, naglasila je da „Svet bez nasilja ne počinje u institucijama – on počinje u našim rečima, postupcima i odluci da više nikada ne okrenemo glavu već da pružimo ruku“. Koliko je važno da borba protiv nasilja ne ostane samo „mrtvo slovo“ na papiru?
Ova poruka nosi suštinu celokupnog projekta. Zakoni, strategije i propisi su neophodni, ali oni sami po sebi nisu dovoljni ako ne postoji istinska volja za promenom. Vršnjačko nasilje nije samo institucionalni, već i društveni problem koji zahteva uključenost svih – od pojedinca do sistema.
Borba protiv nasilja ne sme biti deklarativna, već mora da se pretoči u konkretne mere koje će imati opipljive rezultate. To znači da je neophodno unapređenje obrazovnih programa, jačanje psihološke podrške u školama, brža reakcija nadležnih institucija i promena svesti u društvu.
Svako ko svedoči nasilju, a ostane nem, postaje deo problema. Upravo zato je važna lična i kolektivna odgovornost – da prepoznamo, preveniramo, zaštitimo i zaustavimo. Odluka da se ne okreće glava pred nasiljem nije samo etička, već i suštinska za izgradnju zdravog društva.
Zato smo na ovoj konferenciji poslali jasnu poruku – borba protiv nasilja mora biti kontinuiran proces u kome je prevencija ključna. Nijedno dete ne sme biti ostavljeno da se samo bori sa posledicama nasilja. Društvo činimo svi mi i svaki pojedinac može biti ta ruka koja će sprečiti ili ublažiti nečiju patnju.
Ministarka Tatjana Macura je u svom obraćanju istakla značaj institucionalnog dijaloga i zajedničke borbe za stvaranje društva bez nasilja. Kako vidite ulogu državnih institucija u suzbijanju nasilja i koliko je važna saradnja sa civilnim sektorom?
Državne institucije imaju ključnu ulogu u stvaranju sigurnog okruženja za svu decu i mlade. Vršnjačko nasilje nije pitanje jednog sektora – ono zahteva saradnju pravosuđa, policije, škola, socijalnih službi i, pre svega, kontinuirani dijalog svih aktera u sistemu.
Ministarka Macura je s pravom naglasila značaj institucionalnog dijaloga jer samo uzajamna saradnja može dovesti do konkretnih rezultata. Ova konferencija je upravo primer kako taj dijalog treba da izgleda – okupili smo predstavnike ministarstava, sudova, javnih tužilaštava, advokature, univerzitetske profesore, psihologe, nastavnike, socijalne radnike i druge stručnjake, kako bismo svi zajedno sagledali problem i predložili rešenja.
Institucije imaju mehanizme za sprečavanje i sankcionisanje nasilja, ali je važno da se oni u praksi dosledno primenjuju i unapređuju u skladu sa novim izazovima. Civilni sektor može biti važan partner u tom procesu jer svojim aktivnostima doprinosi boljoj informisanosti, jačanju preventivnih mera i podsticanju javnog dijaloga.
Saradnja sistema i društva u celini je od suštinske važnosti. Ovaj projekat je pokazao da kada institucije, stručnjaci i građani deluju zajedno, možemo napraviti značajan iskorak ka stvaranju bezbednijeg okruženja za sve.
Profesor dr Vladan Petrov je u svom govoru naglasio da su „Prava deteta temeljne vrednosti našeg društva“ i da je uloga porodice, ali i institucija, ključna u njihovoj zaštiti. On je takođe istakao značaj institucionalnog dijaloga kao jedinog legitimnog i legalnog puta za rešavanje društvenih izazova. Kako vidite ulogu pravnog sistema u sprečavanju vršnjačkog nasilja i koliko su institucije danas spremne da odgovore na ovaj problem?
Profesor Petrov je u svom izlaganju ukazao na suštinski značaj pravnog okvira u zaštiti dece, naglašavajući da „borba za bolju budućnost ne sme da bude borba upotrebom, to jest zloupotrebom dece, već zagovaranjem i ostvarivanjem institucionalnog dijaloga“. Upravo je to jedna od centralnih poruka projekta „Svet bez nasilja“ – da je rešenje u saradnji, a ne u sukobu, u jačanju sistema, a ne u njegovom zaobilaženju.
Pravni sistem je stub svakog demokratskog društva, ali samo ako se zakoni dosledno primenjuju u praksi. Profesor Petrov s pravom ističe da su „prava deteta prirodno-pravna obaveza roditelja“, što znači da država mora pružiti alate, ali da porodica i škola moraju biti prva linija odbrane. Nažalost, svedoci smo sve češće pojave da odgovornost za zaštitu dece postaje „tuđa briga“, što ostavlja prostor za zloupotrebe i nedostatak stvarne podrške onima kojima je najpotrebnija.
Zbog toga je suštinski važno da sve institucije budu ne samo reaktivne, već i proaktivne. Kako je profesor istakao, suština nije samo u pravu na obrazovanje, već i u „pravu na poštovanje ličnosti i dostojanstva deteta“.
To je upravo ono što nas kao društvo definiše – da li u detetu vidimo čoveka u nastanku ili samo broj u sistemu.
Naš cilj je da ove poruke odjeknu i da institucije ne ostanu nemi posmatrači, već aktivni učesnici u borbi za društvo bez nasilja. Ova konferencija je bila prilika da pokažemo da je to moguće, ali da je potrebno još mnogo zajedničkog rada da bismo došli do pravih, trajnih rešenja.
Predsednik AEPA Departmana za kriminalistiku i kriminologiju, dr Dženis Šaćirović, govorio je o Narodnoj skupštini kao „hramu narodne volje“. Koliko je važno da institucije ne samo donose mere, već i slušaju glasove struke i građana?
Institucije imaju moć da stvaraju promene, ali te promene moraju biti zasnovane na realnim potrebama društva. Kao što je istakao dr Šaćirović, Narodna skupština je „hram narodne volje“, ali ta volja mora biti usmerena i osnažena znanjem i iskustvom onih koji se svakodnevno susreću sa problemom vršnjačkog nasilja – pravnika, nastavnika, socijalnih radnika, psihologa i svih onih koji rade sa decom.
Jedna od najvećih grešaka koju možemo napraviti jeste da se zakoni donose bez konsultacije sa strukom i bez uključivanja građana. Borba protiv vršnjačkog nasilja ne može biti samo administrativna mera – ona mora biti suštinska, zasnovana na dijalogu i kontinuiranom radu.
Zato je ova konferencija bila značajna. Okupila je predstavnike institucija, ali i ljude iz različitih oblasti koji su doneli iskustva „sa terena“. Samo kroz ovakve platforme možemo osigurati da zakoni ne budu samo „mrtvo slovo na papiru“, već da imaju stvarni efekat u zaštiti dece.
Snaga jednog društva ogleda se u tome koliko je spremno da čuje i razume probleme svojih najmlađih. A pravi napredak nastaje onda kada glas nauke, prakse i građana postane nerazdvojiv deo institucionalnih odluka.
Jedna od poruka koju ste preneli jeste da „prevencija nije kazna, već put ka razumevanju“. Koje su, prema Vašem mišljenju, ključne mere prevencije vršnjačkog nasilja?
Prevencija vršnjačkog nasilja ne znači samo sprečavanje incidenata, već stvaranje kulture nenasilja u svakom segmentu društva – od porodice, preko škole, do pravosudnog sistema.
Kako je istakao dr Filip Mirić, savetnik predsednice AEPA „vršnjačko nasilje nikada nije privatna stvar žrtve i nasilnika, već problem čitave zajednice“. On je naglasio da je krivično pravo poslednja mera (ultima ratio), dok su preventivne aktivnosti ključne za suzbijanje nasilja.
Jasmina Krštenić, potpredsednica AEPA, je u svom osvrtu naglasila da „bez nasilja moramo u izgradnju i dogradnju našeg sveta, koji mora da postane imuniji na sve vrste agresije i sposoban da prevaziđe provokativne epizode, kako bi budućnost bila zaštitnički nastrojena za mlade naraštaje. A mladost je budućnost, a nasilje prošlost.“
Takođe, Vladimir Stojanović, zamenik Generalne sekretarke AEPA, poručio je „Ne okrećimo glavu i nemojmo ćutati na pojavu vršnjačkog nasilja jer naš glas i prevencija mogu spasiti dečiji život“.
Dodali bismo, kratko, da se ključne mere prevencije mogu podeliti u nekoliko kategorija:
Edukacija i podizanje svesti – od najranijih školskih dana, deci je potrebno pokazati značaj empatije, poštovanja različitosti i nenasilnog rešavanja sukoba.
Podrška porodicama – roditelji moraju imati pristup alatima i savetovanju kako bi znali kako da prepoznaju problem i adekvatno reaguju.
Jačanje školskih timova za podršku učenicima – psiholozi, pedagozi i nastavnici moraju biti aktivno uključeni u rad sa učenicima, ne samo kada do nasilja već dođe, već i u sprečavanju istog.
Oštrije sankcije za nasilnike – ne u smislu kažnjavanja, već u smislu sistemske reakcije koja će sprečiti da se nasilje ponavlja i da žrtve ostanu nezaštićene.
Zaštita u digitalnom prostoru – kako je istaknuto na konferenciji, digitalno nasilje je u velikom porastu i neophodno je uvesti jasnije mehanizme zaštite, prijave i sankcionisanja.
Prevencija nije samo sistem mera – to je kultura koju moramo zajedno graditi, korak po korak, u svakom segmentu društva.
Konferencija je bila prilika da se predstavi i publikacija „Svet bez nasilja“, koja je rezultat tromesečnog rada. Šta publikacija donosi i kako može pomoći u borbi protiv vršnjačkog nasilja?
Publikacija Svet bez nasilja nije samo izveštaj o našem projektu – ona je vodič, poziv na akciju i podsetnik da je borba protiv vršnjačkog nasilja zajednička odgovornost svih nas.
Publikacija je autorsko delo tima Asocijacije pravnika AEPA – predsednice Asocijacije Marije S. Dedović, dr Filipa Mirića, dr Dženisa Šaćirovića i potpredsednice Jasmine Krštenić.
„Svet bez nasilja“ nije samo brošura – ona je svedočanstvo jednog društva, ispit za njegovu savest.
Najbolje ćemo je predstaviti kroz reči predsednice AEPA, koje stoje u njenoj posveti:
"Ova brošura nije napisana mastilom, već suzama dece koja su se pitala zašto su sama u svojoj boli. Ona nije samo zbir preporuka, već vapaj da nikada više ne dopustimo da ijedan osmeh nestane u senci tuđeg nemara. Ovo je poziv svakome ko ima moć, ali i obavezu da deluje. Svet bez nasilja ne počinje u slovu zakona – on počinje u našim rečima, postupcima i odluci da više nikada ne prećutimo tuđu bol. Deca su naše ogledalo. Ako želimo svet bez nasilja, moramo biti odraz vrednosti koje želimo da ostavimo u njihovim očima."
Ova publikacija je mapa puta ka društvu u kojem strah više neće biti svakodnevica, već prošlost koju smo zajednički ostavili iza sebe. Ono što je čini posebnim jeste činjenica da on nije samo formalni dokument – već publikacija u kojoj su sadržani stavovi, iskustva i poruke onih koji su učestvovali u projektu.
Osim štampanog izdanja koje je podeljeno učesnicima konferencije, publikacija će biti dostupna i u digitalnom formatu, kako bi je mogli koristiti i nastavnici, roditelji, studenti i svi koji žele da se uključe u borbu protiv nasilja.
Tokom konferencije, svedočili smo inspirativnim porukama i emocionalnim trenucima. Šta je po Vama bio najupečatljiviji trenutak?
Ono što je ovu konferenciju učinilo posebnom jeste činjenica da je svaki učesnik doprineo na svoj način, bilo kroz lična svedočenja, stručne analize ili institucionalne perspektive. Isprepletale su se emocije, iskustva i konkretna rešenja, što je dalo posebnu težinu svakom izlaganju.
Od izuzetne važnosti je to što su se u okviru konferencije čuli glasovi predstavnika institucija, akademske zajednice, pravosuđa, civilnog sektora i žrtava nasilja. Upravo ta razmena iskustava i ideja učinila je ovaj skup važnim korakom ka jačanju mehanizama zaštite dece i mladih.
Panelisti (mimo članova AEPA) su, pored uvodničara, ministarke Tatjane Macure i prof. dr Vladana Petrova, bili: dr Snežana Vuković, pomoćnica ministarke u Ministarstvu prosvete, Radoš Pejović, državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Olivera Zečević, šef Odseka za maloletničku delinkvenciju UKP Ministarstva unutrašnjih poslova, Marija Vasić, direktorka Centra za socijalni rad u Pirotu, Lidija Komlen Nikolić, javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Hajrija Ramadani, predsednica Udruženja žrtava nasilja „HAJR“, Aleksandar Simić, žrtva vršnjačkog nasilja, Nermina Ahmetović, nastavnica i posebna savetnica u Ministarstvu kulture i Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za bezbednost dece na internetu.
Takođe, važno je pomenuti i predavače na radionicama u okviru projekta, koji su svojom ekspertizom doprineli dubljem razumevanju fenomena vršnjačkog nasilja i načina njegove prevencije. Pored pojedinih, gore navedenih, panelista, predavači su bili: dr Milica Kovačević, dr Slobodan Savić, dr Olivera Mladenović, dr Danica Vasiljević-Prodanović, Nataša Vukmirović, Dragana Petrović Ilić, Dušica Živanović, Valentina Simić i Denis Ranđelović.
Kako će Asocijacija AEPA nastaviti borbu protiv vršnjačkog nasilja nakon ove konferencije? Koji su sledeći koraci?
Asocijacija pravnika AEPA nastavlja svoju posvećenost borbi protiv vršnjačkog nasilja, ne samo kroz pravnu ekspertizu, već i kroz edukaciju, institucionalnu saradnju i podizanje svesti. Ova konferencija nije kraj – ona je početak jedne snažnije i dublje inicijative.
Nastavljamo rad na unapređenju pravnih okvira, zalažući se za doslednu primenu postojećih zakona i iniciranje izmena tamo gde je to potrebno. Naši članovi su već doprineli svojim predlozima, o čemu svedoči nacionalna platforma za prevenciju vršnjačkog nasilja „Čuvam te“, koju su na predlog Asocijacije pravnika AEPA, u okviru Četvrtog akcionog plana za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji, uspostavile i razvile Vlada Republike Srbije, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, ministarstva i druge nadležne institucije. Kroz buduće aktivnosti, nastojaćemo da ojačamo mehanizme prevencije i zaštite dece.
Planiramo nastavak organizovanja radionica i edukativnih programa za nastavnike, roditelje, stručnjake i same učenike, budući da je obrazovanje najvažniji instrument u suzbijanju nasilja. Već sada radimo na novim projektima koji će se baviti pitanjem mentalnog zdravlja mladih, digitalnog nasilja i osnaživanja školskih timova kroz mentorstvo i koučing.
Takođe, nastavićemo da jačamo saradnju sa institucijama, organizacijama civilnog društva i medijima jer verujemo da je kolektivna odgovornost ključ uspeha. AEPA će i u budućnosti biti snažan partner u stvaranju društva u kojem svako dete ima pravo na bezbedno odrastanje.
Za kraj, Vaša poruka za sve koji žele da se uključe u borbu protiv nasilja? Kako možemo zajedno graditi društvo u kome će svaki osmeh deteta biti siguran?
Nasilje nije samo problem onoga ko ga trpi – ono je pitanje čitavog društva. Odgovornost je na svima nama, kao roditeljima, nastavnicima, institucijama, ali i kao ljudima. Samo ako svako od nas preuzme svoj deo odgovornosti, možemo stvoriti okruženje u kojem će svako dete biti sigurno.
Naše poruke su jasne: prevencija je ključna, edukacija je neophodna, a zaštita svakog deteta mora biti prioritet. Vršnjačko nasilje nije samo stvar škole, to je ogledalo društva. Ako želimo da živimo u društvu u kome je svaki osmeh deteta siguran, moramo učiniti da se svaki glas deteta čuje.
Pozivamo sve – institucije, stručnjake, nastavnike, roditelje i svakog pojedinca – da se priključe ovom pokretu za bezbednije detinjstvo. Ne okrećimo glavu. Ne ćutimo. Promenimo sistem, ali promenimo i sebe. Kako je istakla predsednica Asocijacije pravnika AEPA, Marija S. Dedović: „Svet bez nasilja ne počinje u institucijama – on počinje u našim rečima, postupcima i odluci da više nikada ne okrenemo glavu, već da pružimo ruku.“
Svako dete zaslužuje svet bez straha. To nije ideal – to je naša odgovornost!
AEPA tim
